Kognitivne predrasude i pristrasnosti
Kognitivna predrasuda i pristrasnost su dva pojma koja se često koriste naizmenično, ali imaju različita značenja i konotacije.
Kognitivna Predrasuda
-
Definicija: Kognitivna predrasuda je sistematska greška u mišljenju koja utiče na sudove i odluke koje donosimo. Ove greške su često rezultat načina na koji naš mozak obrađuje informacije, i one se javljaju nesvesno.
-
Uzrok: Kognitivne predrasude su često rezultat heuristika, koje su mentalne prečice koje naš mozak koristi za brže procesuiranje informacija. Ove predrasude mogu takođe biti rezultat ograničenja u našem kognitivnom sistemu.
-
Primeri: Efekat potvrde, Dunning-Kruger efekat, i „ankoraška“ predrasuda su primeri kognitivnih predrasuda…
Pristrasnost
-
Definicija: Pristrasnost se odnosi na nerazumnu ili nepravičnu pristrasnost prema određenoj grupi, ideji ili stvari. Pristrasnost može biti svesna ili nesvesna, i može se odnositi na stavove, ponašanja ili odluke.
-
Uzrok: Pristrasnost može proizaći iz kulturnih, društvenih, ličnih ili emocionalnih faktora. Ona može biti naučena kroz iskustva, vaspitanje ili društvene interakcije.
-
Primeri: Rasna pristrasnost, rodna pristrasnost, pristranost prema određenim religijama ili nacionalnostima su primeri pristrasnosti.
Kognitivne predrasude i pristrasnosti su sistematske greške u načinu na koji razmišljamo, donosimo odluke i tumačimo svet oko sebe. One su rezultat načina na koji naš mozak obrađuje informacije, često dovodeći do netačnih ili iracionalnih zaključaka usled nedostatka svih relevantnih informacija. Razumevanje ovih mentalnih sklonosti i njihovih kategorija može značajno pomoći u donošenju racionalnijih odluka i boljem razumevanju naših svakodnevnih interakcija.
Kognitive predrasude i pristrasnosti mogu se podeliti u 4 glavne kategorije:
- Informacija (filtriranje zapažanja)
- Značenje (povezivanje podataka i popunjavanje „praznina“ onim što mislimo da znamo)
- Brzina (donošenje odluka na osnovu novih informacija)
- Pamćenje (ne možemo se setiti svega, pa su pamćenja često „poluistinita“)
Informacije: Filtriranje onoga što primećujemo
- Selektivna pažnja: Fokusiranje na određene informacije dok ignorišemo druge, može dovesti do previda važnih detalja.
- Heuristika dostupnosti: Oslanjanje na informacije koje su nam odmah dostupne ili kojih se lako možemo setiti.
- Efekat potvrde: Tendencija da obraćamo pažnju samo na informacije koje potvrđuju naša prethodna uverenja, dok ignorišemo one koje ih osporavaju.
- Efekat samoposluživanja: Sklonost da tumačimo informacije na način koji nama ide u prilog i potvrđuje našu pozitivnu sliku o sebi.
Značenje: Povezivanje tačaka i „popunjavanje praznina“
- Sidrena predispozicija: Oslanjanje na prvu informaciju sa kojom se susrećemo prilikom donošenja odluka.
- Apofenija: Tendencija da percipiramo veze i značenje između nepovezanih situacija i stvari, kao što je viđenje obrazaca u slučajnim podacima.
- Efekat lažne uverenosti: Sklonost da verujemo da su naša uverenja i stavovi tačni, bez dovoljno dokaza ili ispitivanja.
- Efekat lažne korelacije: Tendencija da verujemo da postoji veza između dva događaja ili situacija, čak i kada takva veza ne postoji. Na primer, verovanje da crna mačka donosi nesreću.
Brzina donošenja odluka i sudova
- Efekat prvog utiska: Tendencija da donosimo brze sudove o ljudima na osnovu prvog utiska, često ignorišući dodatne informacije.
- Halo efekat: Tendencija da se pozitivne ili negativne osobine pojedinca „preliju“ iz jednog područja njihove ličnosti u drugu.
- Efekat lažne hitnosti: Sklonost da osećamo nepotrebnu hitnost i pritisak da brzo donosimo odluke, često bez dovoljno razmatranja.
- Dunning-Kruger Efekat: Tendencija neiskusnih pojedinaca da procene svoje sposobnosti.
- Predispozicija preteranog samopouzdanja: Tendencija da budemo sigurniji u svoje sposobnosti nego što je objektivno opravdano.
Memorija: Korišćenje informacija i iskustva iz prošlosti za tumačenje sadašnjosti
- Efekat lažne memorije: Tendencija da se „sećamo“ događaja koji se nisu dogodili ili da ih se sećamo drugačije „iskrivljeno“ nego što su se stvarno odigrali.
- Ružičasta retrospekcija: Ocenjivanje prošlih događaja pozitivnije nego što su bili u stvarnosti.
- Predispozicija poznatoga: Sklonost da događaje vidimo kao da su bili predvidljiviji nego što su zapravo bili.
- Stereotipizacija: Očekivanje da član grupe ima određene karakteristike bez stvarnih informacija o toj osobi.
Deset najčešćih kognitivnih predrasuda i pristrasnosti:
- Potvrda pristrasnosti (Confirmation bias): Ova pristrasnost može dovesti do toga da ignorišemo informacije koje osporavaju naše stavove, što može dovesti do netačnih zaključaka.
- Pristrasnost dostupnosti (Availability Heuristic): Ova pristrasnost se javlja kada se preterano oslanjamo na informacije koje su nam odmah dostupne ili kojih se lako možemo setiti. To može dovesti do preuveličavanja učestalosti ili važnosti događaja.
- Dunning-Kruger efekat: opisuje tendenciju ljudi sa niskim sposobnostima da precene svoje sposobnosti. Ovo je posebno izraženo kada ljudi imaju malo znanja o određenoj temi.
- Ankoraška predispozicija (Anchoring Bias) javlja se kada se preterano oslanjamo na prvu informaciju koja nam je data prilikom donošenja odluka. Ovo može dovesti do toga da se naše konačne odluke previše oslanjaju na tu „sidrenu“ informaciju.
- Status Quo pristrasnost: Tendencija da preferiramo da se stvari održe onakve kakve su trenutno. Ova pristrasnost može dovesti do otpora prema promenama, čak i kada bi promene mogle biti korisne.
- Efekat samoposluživanja (Self-serving Bias) se javlja kada pripisujemo pozitivne događaje svojim vlastitim karakteristikama, dok negativne događaje pripisujemo drugim (spoljašnjim) okolnostima.
- Halo efekat: se javlja kada naš jedan (prvi) utisak o osobi utiče na osnovu naše percepcije njihovih drugih specifičnih karakteristika. Na primer, ako mislimo da je neko simpatičan, možemo takođe misliti da su inteligentni ili sposobni.
- Efekat grupe (Bandwagon effect): se javlja kada verujemo ili radimo nešto samo zato što drugi to veruju ili rade. Ova pristrasnost može dovesti do „efekta stada“ gde ljudi slede grupu bez kritičkog razmišljanja.
- Efekat lažne konsenzus (False consensus effect): se javlja kada pretpostavljamo da drugi ljudi razmišljaju i osećaju isto kao i mi. Ovo može dovesti do pretpostavke da naši stavovi, uverenja i akcije su normalniji i prihvatljiviji nego što zapravo jesu.
- Efekat iznad proseka: Smatranje sebe boljim od proseka u različitim aspektima.
Kognitivne predrasude i pristrasnosti deo su ljudske prirode, tako da razumevanje i prepoznavanje ovih mentalnih sklonosti može pomoći da donosimo bolje, racionalnije odluke. Kroz samosvest i kritičko razmišljanje, možemo raditi na smanjenju uticaja ovih pristrasnosti na naše živote, čime doprinosimo stvaranju jasnijeg i racionalnijeg pogleda na svet koji nas okružuje.
Knjiga:
- Kahneman, D. (2011). Thinking, Fast and Slow. Farrar, Straus and Giroux.