Naučne preporuke za bolje učenje
Naš mozak može potencijalno da zapamti 2,5 petabajta[1] informacija, što je otprilike ekvivalent od 3 miliona sati Jutjub videa. Da biste malo efikasnije iskoristili taj zapanjujući kapacitet da učite, evo nekoliko saveta koji su zasnovani na široko prihvaćenim istraživanjima od neuronaučnika i stručnjaka za učenje.
“Povremeno ponavljanje”
Da biste povećali efikasnost svoga učenja, učite krakto, ali često. Neuronaučnici su dokazali da sinapse, sadrže milion milijardi veza u vašem mozgu zbog kojih se sećate i razumete stvari, i koje se razvijaju uglavnom noću, dok spavate. To znači da je produktivnije redovno učiti sa kratkim pauzama odmora između.
Vežbajte nešto 15 minuta svakog dana i bićete iznenađeni svojim napretkom u roku od samo nekoliko nedelja.
“Pronađite svoj stil učenja”
Dok slušate određenog predavača možete da crtate, zapisujete beleške ili nešto pravite? Neko uživa u gledanju videa tokom čitanja knjiga, drugi najbolje uče sa prijateljima, a neko voli da sedi sam u miru, među knjigama. Neko voli da uči i dva sata dnevno a nekome je dovojno i 20 minuta. Svi smo drugačiji.
“Dobro se naspavajte”
Spavanje i snovi su od vitalnog značaja za obradu i čuvanje novih informacija. Jedna studija sa Harvarda pokazala je da su studenti, koji su se dobro naspavali bolje prisećali gradiva koje su naučili za 35% bolje od onih koji su učili ujutro da bi ih testirali naveče.
” Fokusirajte se”
Ako ste skloni odugovlačenju, znači da ste skloni “prebacivanju” iz nečega napornog poput učenja matematike na nešto lako poput pregledavanja interneta. Zaštite sebe od ometanja. Jedan od načina za to je isključivanje mobilnog telefona ili da učite na nekom tihom mesto poput biblioteke…
“Pomodoro Tehnika”
Postavite tajmer na 25 minuta kako ćete se u potpunosti usredsrediti na učenje. Kada tajmer zazvoni, napravite pauzu od 5 minuta. Ako želite da nastavite, ponovo podesite tajmer. Male pauze između njih su opuštajuće i motivšuće da nastavite dalje.
“Prvo treba da učite gradivo koje je teže”
Prvo uradite (završite, naučite) teške stvari (lekcije). Ako ste poput većine ljudi, imate najjaču snagu volje ujutro. Jednom kada završite sa teškim stvarima bolje ćete se osećati tokom ostatka dana i verovatno ćete biti više motivisani i da uradite druge stvari.
“Vežbajte, meditirajte i razgovarajte”
Postoje nekoliko aktivnosti za koje se dokazalo da razvijaju mozak, kao naprimer fizička aktivnost, redovna meditacija i dobri (smisleni) razgovori. Oni dovode do stvaranja novih neurona unutar mozga, tako da možete i povećati svoj kapacitet.
“Učite na različitim mestima!”
Možete bolje da naučite ako učite u drugačijem okruženju, koje nudi više vizuelnih tragova. U jednom eksperimentu dve grupe učenika morale su da zapamte što više nasumičnih pojmova. Jedna grupa je promenila učionicu tokom učenja (eksperimenta), druga nije. Grupa koja je učila u dve različite sobe (jedna je čak bila mala i bez prozora, a druga velika i svetla) bila je 40% uspešnije, setila se više pojmova.
“Zabavite (igrajte) se”
Šta god da je, pronađite zabavan način za učenje. Savremena nauka o učenju veruje da su pozitivne emocije veoma važne za povećanje vašeg kapaciteta i potencijala za učenje. Dakle, učinite sebi uslugu i lepo se zabavite!
“Termini za učenje”
Da biste duže zapamtili naučeno, ponavljajte naučeno gradivo u intervalima. Na primer, činjenice ili rečenice najbolje se uče ako ih pročitate prvi put 24/48 časova nakon prvog čitanja (učenja) a zatim ponovo posle 1 nedelje i 1 meseca.
“30% Pročitajte 70% Recite”
Ako imate sat vremena da naučite jednu pesmu ili tekst napamet, ili da se pripremite za javni govor, potrošite prvih 20 minuta vremena na proučavanje teksta i onda 40 minuta za vežbanje, izgovaranje naučenog. Ovaj odnos obično dovodi do najboljih rezultata. U hitnim slučajevimа, stavite čašu vode pored sebe. Popijte malo vode, kada osetite da ste žedni 🙂
“Trenutno samotestiranje”
Nakon što završite učenje, napravite kratki kviz. Osvrnite se na to što ste naučili. Neposredno podsećanje u obliku testa ili kratkog sažetka onoga što ste upravo naučili može povećati pamćenje za čak 30% jer je vašem mozgu mnogo teže da ponavlja nego da čita, tako da će taj dodatni napor stvoriti dublje tragove u vašoj memoriji.
“Ne forsirajte se”
Motivacija je kao glad. Ne možete se prisiliti da budete motivisani za učenje baš kao što ne možete nekom drugom reći da je gladan. Dakle, ako trenutno niste gladni, ne brinite. Odmorite se i uradite nešto drugo.
Izvor:
[1] https://www.scientificamerican.com/article/what-is-the-memory-capacity/
Izuzetno velika jedinica digitalnih podataka, jedan petabajt jednak je 1,000 terabajta ili 1,048,576 GB.
